VISOKOŠKOLSKO OBRAZOVANJE IZ UGLA KONCEPTA LJUDSKOG KAPITALA
Bočna strana članka
Glavni sadržaj članka
Apstrakt
U okviru proučavanja odnosa pedagogije i drugih nauka tradicionalno primarni značaj pridaje se odnosu pedagogije prema filozofiji, sociologiji, psihologiji i antropologiji kao predmetno i metodološki bliskim naukama. U radu se polazi od stava da u savremenim uslovima ne treba da se zanemari ni odnos pedagogije i ekonomije. Savremeno obrazovanje suočava se sa brojnim izazovima i promenama koje su prvenstveno uslovljene procesom globalizacije, kao i uticajima neoliberalne ideologije. Kao cilj rada postavlja se sagledavanje značaja teorije ljudskog kapitala kao jednog od teorijskih pristupa u okviru proučavanja globalizacije obrazovanja, a koji sve više dobija na značaju, prvenstveno u oblasti visokoškolskog obrazovanja. Međutim, pridavanje sve većeg značaja ekonomskim aspektima obrazovanja rezultiralo je brojnim kritikama. Kao zaključak rada ističe se da se obrazovanju u celini, a posebno visokoškolskom obrazovanju pristupa sve više iz ugla ekonomskih aspekata. Iako je ovaj proces neizbežan prvenstveno kao posledica globalizacije, u cilju očuvanja humanističke dimenzije obrazovanja značajno je razumevanje i brojnih izazova i promena sa kojima se suočava proces visokoškolskog obrazovanja.
Detalji članka
Reference
Bok, D. (2005). Univerzitet na tržištu. Beograd: Clio.
Cvetanović, S., & Despotović, D. (2014). Znanje kao komponenta ljudskog kapitala u modelima ekonomskog rasta. Škola biznisa, 1, 1–17.
Dubravčić, D. (2007). O ljudskom kapitalu ˗ kritičke bilješke. Economic Trends & Economic Policy, 17, 29–49.
Grandić, R. (2007). Prilozi uvodu u pedagogiju. Novi Sad: Savez pedagoških društava Vojvodine.
Jovanović-Kranjec, M. (2013). Ekonomizacija visokog obrazovanja u Republici Srbiji. Ekonomski horizonti. 15(1), 87–96.
Kutlača, Đ., Semenčenko, D., Mosurović, M. M., & Mitrović, Z. (2011). Izazovi visokog obrazovanja na prostoru Zapadnog Balkana. U: V. Matejić (ur.), Tehnologija, kultura, razvoj (str. 17–26). Beograd: Udruženje „Tehnologija i društvo”, Institut „Mihajlo Pupin”; Subotica: Ekonomski fakultet.
Lissmann, K. P. (2008). Teorija neobrazovanosti: zablude društva znanja. Zagreb: Jesenski i Turk.
Milutinović, J. (2008). Ciljevi obrazovanja i učenja u svetlu dominantnih teorija vaspitanja 20. veka. Novi Sad: Savez pedagoških društava Vojvodine.
Mujić, N., & Legčević, J. (2008). Razvoj ljudskog kapitala, novo bogatstvo nacije. Informatologia, 41(3), 196–202.
Oxley, L., Le, T., & Gibson, J. (2008). Measuring human capital: Alternative methods and international evidence. Korean Economic Review, 24(2), 283–344.
Pastuović, N. (2012). Obrazovanje i razvoj. Zagreb: Institut za društvena istraživanja u Zagrebu, Učiteljski fakultet u Zagrebu.
Puljić, A. (2001). Pojam ekonomije kroz stoljeća. Ekonomski pregled, 52(5–6), 545–569.
Strategija razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine (2012). Službeni glasnik Republike Srbije ˗ Prosvetni glasnik, Br. 107/2012.
Sokić, S. (2008). Teorijska zasnovanost tržišta rada. Godišnjak FPN, 2, 429–445.
Spasenović, V. (2019). Obrazovna politika globalni i lokalni procesi. Beograd: Institut za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Šošić, V. (2003). Premija za obrazovanje i ulaganja u ljudski kapital u Hrvatskoj. Financijska teorija i praksa, 27 (4), 439–455.
Šućur, Z. (2008). Ljudski i sociokulturni kapital siromašnih u Hrvatskoj. U: J. Kregar, G. Flego, & S. Ravlić (ur.), Hrvatska: kako sada dalje (str. 183-214). Zagreb: Pravni fakultet Sveučilišta u Zagrebu i Centar za demokraciju i pravo Miko Tripalo.