KULTURA OBRAĆANJA, OSLOVLJAVANJA I POZDRAVLJANJA U GOVORU DECE PREDŠKOLSKOG UZRASTA

Glavni sadržaj članka

Olivera I. Simić Aleksandra D. Jović

Apstrakt

U radu je dat pregled različitih jezičkih pojava koje su obrađivane u dosadašnjim istraživanjima kod nas, kao i pregled radova na temu obraćanja, pozdravljanja i oslovljavanja. Jedan od ciljeva je da se skrene pažnja na složenost načina na koji deca predškolskog uzrasta uspostavljaju komunikaciju. Predstavljen je fenomen i osnovno određenje govora i jezika, etimologija reči obraćanje i oslovljavanje, načini obraćanja, oslovljavanja i pozdravljanja dece u predškolskom uzrastu. Istaknut je značaj porodice i predškolske ustanove kao bitnih faktora za razvoj verbalne komunikacije kod dece, a samim tim i bogatstva rečnika i inventara reči i izraza za pozdravljanje i oslovljavanje. Način komunikacije se kod dece vremenom formira i menja pod uticajem vrtića/škole, porodice i bliže okoline. Boravak dece u vrtiću postaje svakodnevna životna situacija koja nudi pregršt mogućnosti za pravilan razvoj govora i načina uspostavljanja komunikacije.

Detalji članka

Broj časopisa
Sekcija
Članci

Reference

Bandura, A. (1977). Social learning theory. Englewood Cliffs : Prentice Hall.

Bugarski, R. (2005). Jezik i kultura. Beograd: Biblioteka XX vek.

Bugarski, R. D. (1995). Uvod u opštu lingvistiku. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.

Đorđević, J. (2004). Nastava kao proces poučavanja, učenja i komunikacije. Zbornik radova Komunikacija i mediji u savremenoj nastavi. 37–50.

Ivanović, R. (1997). Govorne radionice za rad sa decom od 3 do 7 godina. Beograd: Altera.

Ivanović, R. (2014). Deca imaju reč, deca u govornim razmenama. Beograd: Kreativni centar.

Jocić, M. (1981). Tipovi jezičke adaptacije u obraćanju vaspitača deci. U: Mišeska Tomik (ur.) Jezikot vo javnata komunikacija (168–176). Skopje.

Jocić, M. (1981): Osobine jezičkog komuniciranja vaspitača sa decom predškolskog uzrasta. Prilozi proučavanju jezika, 17, 103–117.

Jocić, M. (2011). Oslovljavanje i obraćanje. Lingvističke sveske, 9. 297–346.

Kalogjera, D. (1974). U prilog pojmu komunikativne kompetencije. Kultura, 25, 138–146.

Lukić, V. (1982). Dečja leksika, Beograd: Institut za pedagoška istraživanja.

Milatovic, V. (2011). Metodika nastave srpskog jezika i književnosti u razrednoj nastavi, Beograd: Učiteljski fakultet.

Milovanović, R. (2010). Interakcija i komunikacija u vaspitnom radu. Jagodina: Pedagoški fakultet.

Miljković, M. (2015). Jezik i kultura.Zbornik radova Učiteljskog fakulteta u Prizrenu-Leposaviću, 9, 153–164.

Naumović, M. (2000). Metodika razvoja govora: priručnik za studente viših škola za obrazovanje vaspitača i vaspitače. Pirot: Viša škola za obrazovanje vaspitača.

Petrović, J. (2010). Bonton bez dlake na jeziku. Beograd: Kreativni centar.

Potkonjak, N. i Pijanović, P. (1996). Pedagoški leksikon. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.

Pravilnik o Opštim osnovama predškolskog programa (2006). Beograd: Službeni glasnik RS – Prosvetni glasnik, br. 14/2006 od 15.11.2006. god.

Radovanović, M. (1986). Sociolingvistika. Novi Sad: Književna zajednica Novog Sada, Dnevnik.

Suzić, N. (2003). Efikasna pedagoška komunikacija. Nastava i vaspitanje, 52(2–3), 254–273.

Stanojčić, Ž. i Popović Lj. (2002). Gramatika srpskog jezika. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.

Šipka, M. (2009). Kultura govora (četvrto izdanje). Novi Sad: Prometej.

Vasic, S. (1977). Govor u razredu, Beograd: Prosveta.

Vasić, V. (1979). Tipovi oslovljavanja odrasle osobe u govoru dece predškolskog uzrasta. Godišnjak Saveza društava za primenjenu lingvistiku Jugoslavije, 3, 175–180.

Vasić, V. (1983). Govor sestre sa bratom. Novi Sad: Filozofski fakultet, Institut za južnoslovenske jezike.

Vigotski, L. (1983). Mišljenje i govor. Beograd: Nolit

Vujanić, M. i sar. (2011). Rečnik srpskoga jezika. Novi Sad: Matica srpska.

Žibreg I. i Savić, S. (1982). Neki aspekti oslovljavanja u govoru dece predškolskog uzrasta. Prilozi proučavanju jezika, 18, 5–26.