https://zop.ff.uns.ac.rs/index.php/zop/issue/feed 2024-02-08T11:12:04+00:00 Slađana Zuković zbornik.pedagogija@ff.uns.ac.rs Open Journal Systems https://zop.ff.uns.ac.rs/index.php/zop/article/view/83 2023-12-28T09:45:44+00:00 Irella Bogut ibogut@foozos.hr Andreja Zubac zubac.andreja@gmail.com Anita Tufekčić ariana200@gmail.com

<p>Cilj je rada analizirati neke od aspekata održivog razvoja u hrvatskim školskim bibliotekama unutar tri delatne grupe (neposredna vaspitno-obrazovna delatnost, stručna bibliotekarska delatnost, te kulturna i javna delatnost) u svrhu unapređenja saznanja o školskom bibliotekarstvu. Novi izazovi koje je donela digitalna zrelost školskih ustanova (osnovne i srednje škole, učenički domovi) te novi Globalni ciljevi održivog razvoja 2030. uticali su na promenu poslovanja rada školskog bibliotekara, a ono se temelji na uključivosti, vizuelnom identitetu i održivosti škola/učeničkih domova unutar i van postojećih okvira delovanja. Na pozitivne i negativne efekte poslovanja školskih biblioteka uticala je i pandemija Covid-19. Istraživanje je kvantitativno, metoda je online anketni upitnik, a podaci su statistički obrađeni u Statističkom paketu za društvene nauke - SPSS. Dobijenim rezultatima uočava se da veliki deo stručnih saradnika - bibliotekara nije osnažen za nove profesionalne veštine održivog razvoja, da sarađuju sa kolegama iz škole po pitanju sprovođenja aktivnosti o održivom razvoju, da štampana građa o ekološki prihvatljivom poslovanju i održivom razvoju prednjači u odnosu na elektronsku i digitalnu, da manji dio bibliotekara radi na projektima i dr.</p>

2023-12-05T12:00:25+00:00 ##submission.copyrightStatement## https://zop.ff.uns.ac.rs/index.php/zop/article/view/81 2023-12-28T09:47:32+00:00 Laura Kalmar laura.kalmar@magister.uns.ac.rs Stanislava Marić Jurišin stashamaric@ff.uns.ac.rs

<p>Aktuelni ekološki problemi danas se mogu pripisati rastućoj populaciji, ekonomskom razvoju i industrijalizaciji, zagađenju, urbanizaciji i iscrpljivanju resursa na globalnom nivou. U osnovi, ovi tekući problemi uglavnom su povezani sa životnim stilovima ljudi i njihovim intenzivnim aktivnostima koje se odvijaju u prirodnom okruženju (Barr &amp; Gilg 2006; Kolmuss &amp; Agyman, 2002), što apostrofira značaj balansiranja odnosa između čoveka i prirodnog okruženja. Kao posledica toga poslednjih godina pitanja životne sredine su postala primarna u cilju prevazilaženja postojećih ekoloških problema. Ekološka pismenost je proglašena za jedan od najvažnijih aspekata ekološkog obrazovanja koje treba uzeti u obzir za upravljanje ekološkim problemima od 1970-ih. Ekološka pismenost predstavlja cilj ekološkog obrazovanja, a proekološko ponašanje tretira se kao ishod ekološke pismenosti. Važnost potrebe obrazovanja u rešavanju ekoloških problema i razvijanju ekološke pismenosti budućih generacija naglašena je na brojnim međunarodnim konferencijama, koje su poznate kao prekretnice u ekološkoj agendi. U radu je predstavljen pojam ekološkog obrazovanja, kao i pojam ekološke pismenosti. Nadalje, dat je pregled komponenti ekološke pismenosti. Ovaj rad ima za cilj da ukaže na pojam&nbsp; ekološkog obrazovanja, suštinu ekološke pismenosti, kao i na pojam i cilj proekološkog ponašanja. U domaćoj literaturi se nedovoljno piše o pojmu i značaju ekološke pismenosti, te ovim radom nastojimo da popunimo tu prazninu.</p>

2023-12-05T12:04:53+00:00 ##submission.copyrightStatement## https://zop.ff.uns.ac.rs/index.php/zop/article/view/67 2023-12-28T09:49:46+00:00 Jovana Turudić jovana.turudic@ff.uns.ac.rs Borka Malčić borka.malcic@ff.uns.ac.rs

<p>Motivacija za bavljenje tematikom obrazovanja u penalnim ustanovama proizašla je iz potrebe da se analiziraju aktuelni obrazovni programi u SAD-u, Švedskoj i Srbiji kako bi se uvidele progresivne ideje i radilo na jačanju obrazovne platforme u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija Republike Srbije. Kao polazne osnove iznete su istorijska perspektiva i zakonska regulativa obrazovanja u zatvorima. Metodom analize sadržaja istraženi su obrazovni programi koji se realizuju u SAD-u, zemlji sa najvećim brojem obrazovnih programa za odrasle osuđenike, i u Švedskoj, zemlji poznatoj po progresivnim obrazovnim idealima. Primenom komparativne analize zaključuje se da su obrazovni programi osuđenika u Švedskoj primer koji treba da prate penalne ustanove u Srbiji. Treba slediti ideju visokog vrednovanja obrazovanja i ulaganja u modernizaciju obrazovnih programa. Dalje bavljenje ovom temom zahteva nastavak teorijskih i empirijskih istraživanja, a njih bi trebalo usmeriti ka ispitivanju obrazovnih potreba zatvorenika i motivacije osuđenih lica za učestvovanje u obrazovnim programima.</p>

2023-12-05T12:07:11+00:00 ##submission.copyrightStatement## https://zop.ff.uns.ac.rs/index.php/zop/article/view/85 2023-12-28T09:51:25+00:00 Dušica Stojadinović dusica.stojadinovic@ff.uns.ac.rs

<p>Porodična rezilijentnost je dinamičan proces koji pomaže porodicama da se snađu u kriznim situacijama i da prevaziđu nedaće. Uvođenje opšte teorije sistema i njena primena na porodičnu terapiju dodatno je doprinela razvoju koncepta porodične rezilijentnosti. Ovaj rad ima za cilj da pruži sveobuhvatno razumevanje ovog koncepta uz naglašavanje izazova u njegovoj konceptualizaciji. Polazeći od razumevanja samog koncepta i njegovog razvoja, ovaj rad daje uvid u to kako sagledati ključne konstrukte inkorporirane u koncept porodične rezilijentnosti. Nakon toga, akcenat je stavljen na izazove u konceptualizaciji porodične rezilijentnosti. Ovi izazovi uključuju problem definisanja porodične rezilijentnosti, centralnih termina koji se koriste u modelima, kao i varijacije u operacionalizaciji i merenju ključnih konstrukata. Modeli porodične rezilijentnosti predstavljeni u radu jesu oni koji se smatraju uticajnim u savremenim istraživanjima o porodici. Oni pružaju okvire za razumevanje procesa i ciklusa koji su uključeni u prilagođavanje porodice i njen odgovor na stres i krizu. Preispitivanje ovog koncepta moglo biti od šireg značaja u budućim istraživanjima.</p>

2023-12-05T12:09:12+00:00 ##submission.copyrightStatement## https://zop.ff.uns.ac.rs/index.php/zop/article/view/84 2024-02-08T11:12:04+00:00 Kristina Žunić kkrstic84@yahoo.com Slađana Zuković sladjana.zukovic@ff.uns.ac.rs

<p>U radu se razmatraju promene s kojima se roditelji suočavaju kada prelaze u novu fazu roditeljstva, specifičnosti njihovog delovanja tokom detetove tranzicije iz predškolske ustanove u školu, a u vezi sa tim i značaj tranzicione prakse za uključivanje roditelja u taj proces. Shodno tome, u radu su prikazani rezultati ispitivanja mišljenja roditelja o preprekama za njihovo intenzivnije uključivanje, kao i njihovi predlozi o načinima prevazilaženja tih prepreka i mogućnostima unapređenja detetove pripreme za polazak u školu. Uzorak su činili roditelji dece pripremnog predškolskog programa iz sledećih opština: Šabac, Valjevo, Loznica i Beograd. Nalazi do kojih se došlo ovim istraživanjem pokazuju da su roditelji kao prepreke intenzivnijem uključivanju u aktivnosti predškolske ustanove/škole identifikovali socioekonomske i zdravstvene poteškoće, radno vreme i prirodu posla, teorganizacione poteškoće unutar porodice. Kao pitanja kojima je potrebno posvetiti posebnu pažnju kako bi se olakšao detetov prelazak iz predškolske ustanove u školu roditelji su izdvojili domen detetove spremnosti za školu, uspostavljanje kontinuiteta u uticajima razvojnih okruženja, kao i klimu obrazovne ustanove. Predlozi koje su roditelji dali pružaju uvid u potrebe roditelja i dece tokom ovog tranzicionog perioda. Dobijeni rezultati mogu predstavljati polazište za koncipiranje tzv. tranzicionih programa koji u većoj meri uvažavaju mogućnosti i potrebe roditelja tokom detetove tranzicije iz predškolske ustanove u školu.</p>

2023-12-05T12:11:35+00:00 ##submission.copyrightStatement## https://zop.ff.uns.ac.rs/index.php/zop/article/view/80 2023-12-28T09:55:50+00:00 Nina Mance nina.mance@gmail.com Barbara Lamot barbaralamot111@gmail.com

<p class="00-APST"><span style="letter-spacing: -.2pt;">Razvoj govora je veoma važan i kompleksan proces koji je pod uticajem različitih faktora. Od rođenja dete je okruženo zvukovima iz okruženja. Da bi dete moglo da progovori, neophodno je vreme i interakcija sa drugima. Dete najčešće iskusi prve interakcije sa roditeljima, čija je uloga da obezbede detetu sigurno i stimulativno okruženje koje podstiče govor i da se brinu o razvoju govora kod deteta. Kako dete raste upoznaje druge ljude, najčešće vaspitače i decu u obrazovnim grupama u koje je uključeno. Međutim, postoje deca koja dobro čuju, imaju očekivani kognitivni razvoj i dobrog su zdravlja, ali ipak pokazuju određene devijacije u odnosu na pravilan razvoj govora. Smatra se da ova deca prate regularan razvoj govora, samo što se taj razvoj odvija sporije. Značajne devijacije u odnosu na očekivan razvoja govora otežavaju komunikaciju već od prvih godina života, što može da uzrokuje niža postignuća u školi. </span></p> <p class="00-APST"><span style="letter-spacing: -.2pt;">Opšte je poznato da deca uče kroz igru koja, pored toga što sadrži element zabave, pruža i mnoge benefite za dete. Pored okruženja, govorne igre imaju značajnu ulogu u razvoju govora i veština govora. Igranje govornih igara utiče na detetovu aktivnost i treniranje govora, posebno ukoliko je dete suočeno sa problemima artikulicije govora ili drugih govornih teškoća u ranom uzrastu. Cilj ovog rada jeste da se podigne svest o važnosti implementacije govornih igara u predškolskim ustanovama i u dečije okruženje za njihov normalan razvoj. Govorne igre mogu da omoguće deci sa govornim poteškoćama da uspešno prevazilaze potencijalne izazove.</span></p>

2023-12-05T12:12:06+00:00 ##submission.copyrightStatement##